voze se u ižvrljanim autobusima.
Oni stanuju u nažvrljanim kućama
i imaju decu sa žvrljotinama u glavi.
Deca sa žvrljotinama u glavi
imaju tužne oči ali nikada ne plaču.
Njihove usne kažu : "Brate"
ali im srca kucaju na prazno.
Njihove ruke služe da love, grabe i kidaju plen na komade.
Deca sa žvrljotinama u glavi,
uglavnom služe kao inventar na stadionima,
topovsko meso u raznim ratovima
i podloga za asfalt u metropolama.
Oni imaju uplašene oči
(jer znaju šta ih čeka)
i tuđa lepota ih boli do kostiju,
nežnost im cepa vene,
ljubav im drobi dušu kao točkovi kamiona rasutu srču.
Oni reže na Mesec kao čopor izgladnelih pustinjskih pasa
i po nebu auto sprejom crtaju svoje inicijale,
u neveštom pokušaju da srebrnu svetlost utope
u vrišteću boju svojih misli.
Bog nas gleda kroz njihove oči i pita :
"Šta ćete preduzeti ?"
Ana San Snova
Нема коментара:
Постави коментар