REZIME

Vidim neka polja, šume, planinu
i nebo.
I neku travu na tim poljima.
I neko drveće u tim šumama.
I neke stene na tim planinama.
I jato ptica na crnom nebu.

I vidim bodljikavu žicu,
kojom su ljudi ogradili
travu od polja,
drveće od šume,
stenu od planine,
pticu od jata,
jato od neba,
nebo od Boga.

I gledaju me ti ljudi , preko te žice,
sa očima punim straha
(taj strah ih uzbuđuje kao milovanje žene)
i stavili su šlemove da se ne povrede
i pancire da ih ne zaboli
i snajpere da ne promaše.

I stoje tako
i stoje, stoje, stoje ...
I gledaju me,
gledaju, gledaju, gledaju ...
I mržnja, psovka i kletva njihova
raste, raste i raste čak do neba.
I popadaše ptice mrtve sa neba, od te mržnje.
I osetih u srcu svom tugu i bol kao od mača .
A tim ljudima,
iza tih žica,
ne bi ništa od te mržnje.
Kako to ?

Ana San Snova Milinović