Translate

уторак, 27. јануар 2015.

DAIKON ROTKVA (ili na vratima komunalac drema)

Prođoh Zemun uzduž i popreko,
daikon rotkvu ja nigde ne nađoh.
Što ne nađoh ni po crna jada,
u bus uđe kontrolorka mlada,
al' ne traži kartu od junaka,
naočitog nabusitog Janka,
već od đece i nejakih baba.

"Dok se uzdam u junačku sreću,
ja vam kartu očitati neću !"
Noge moje vrednije od zlata,
bež'te brzo kroz otvorena vrata.

Na vratima komunalac drema,
za pasom mu lisičina seva,
neposlušnu raju da okuje
što se pravi da validator ne čuje :
"Mnogo nam je i drago i milo,
što ste ušli u naše vozilo,
očitajte karticu bus plusa,
da ne bude po obrazu pljuska !"

"Komunalče, ti po Bogu brate,
nisu stigle markice ni plate,
gazda mi je puka sirotinja,
ima ženu, švalerku i sina,
dok podmiri sve te besne ale,
za radnike ništa ne ostane.
Ti zažmuri na obadva oka,
(jes' priznajem baš je raja stoka)
a ja ću ti čvrstu veru dati,
drugi put ću dve karte otkucati !"

Sažali se komunalče mlado :
"Drugi put u aps ideš babo !
Miči mi se sada sa očiju,
dokle nisam primenio silu !"
Tu se priča srećno završava...
A što se tiče moga obećanja,
lepo kaže sirotinja raja :
"Obećanja ludom radovanja."

Ana San Snova Milinović

недеља, 16. новембар 2014.

URBANA LEGENDA O FILIPU VUKŠI

U našem gradu, 
đubreta se niko ne stidi,
bacamo ga po mračnim ćoškovima kada nas niko ne vidi,
žvrljamo po zidovima grafite ružne i glupe,
u parku lomimo ljuljaške, klackalice i klupe.
Žvaku zalepimo za stolicu,
pikavac ugasimo u šoljicu,
pljunemo na sred trotoara,
(to nam je duhovna hrana).
Kao deo folklora i narodne tradicije,
rezbarimo sedišta u autobusu
od prve do poslednje stanice.
Naše reke mutne, gutaju kanalizaciju ćutke,
a kada dođe vreme, sa nama je bratski podele.

Ali jednog se dana (kao da je došao sa druge planete)
među nama stvorilo neko čudno dete.
Nije trošio vreme na plitke teme,
već je odmah krenuo da rešava probleme.
Imao je ružnu naviku da u opštini izaziva paniku
i razbije im u komade lepotu svakodnevice,
kada na šalteru ugledaju njegovo lice:
"Vidim da na stolu kafica se hladi,
ali plata mora i da se zaradi.
Očistimo grad od rđe i mulja,
ružnoća moje oči žulja.
Rupe da se krpe,
metle u ruke,
svetiljke nove,
zebra ispred škole,
biciklističke staze,
za nesavesne kazne,
korov iskoreni,
žardinjere ozeleni,
drveće posadi,
tako se to radi,
grad je naša slika,
naš ponos i dika
naša mirna luka
ili naša bruka..."

Spavali smo dugo, al' sad smo se probudili,
u njegove ideje svi smo se zaljubili.
Budućnost nismo jasno videli,
hvala ti Filipe što smo se sebe postideli...

Ana San Snova Milinović

среда, 19. март 2014.

BOG ĆE GA ZNATI














Neki su se rodili
da stvaraju i vole
a neki od planete
vide bojno polje.
Ko je u pravu,
Bog će ga znati,
neko voli da uživa
a neko uživa da pati.

Ana San Snova Milinović

понедељак, 09. септембар 2013.

SEKSI FARMERI


Arapi su od Amerikanaca
napravili totalne divljake.
Stavili su im puške u ruke,
stavili su im bombe u zube,
stavili su im redenike na grudi,
stavili su im misao u glavu
o čarobnoj misteriji
u crnim venama
ispod peščanih dina.

...A nekad su bili cool frajeri
ti američki seksi farmeri....

"Šteta i greota" rekla bi moja baba, da je živa...Ali nije...

Ana San Snova


недеља, 01. септембар 2013.

NA ZGARIŠTU SVETA


Marinac je izglancao stare cokule
i prezrivo pljunuo na jutrošnje novine,
bila je nedelja,
savršen dan za uterivanje demokratije
u robovlasničke monarhije
i trule republike.
Štiklirao je "PRAVDA"
u istorijske rubrike
i pustio suzu
ispred okupljene publike.
Reče :
"Zgazićemo skotove,
što bacaju otrove !
Samlećemo u komade
i stare i mlade,
sve one koji ne cene
rasnu jednakost
i seksualno opredeljenje !
Proteraćemo sa planete
one koji tuđem Bogu prete !
Na zgarištu sveta,
cvet ljubavi će da procveta,
(to garantuje naše Monsanto seme koje smo dizajnirali specijalno za vaše primitivno pleme) !

Ana San Snova Milinović


понедељак, 22. април 2013.

MASLAČKOV SMISAO ŽIVOTA

Rešila sam da ova moja moćna pluća,
stavim u službu precvetalog maslačka
i ispunim njegov i svoj smisao života,
lansirajući ga čak do drugog kontinenta,
gde na livadama raste gvozdeno cveće
a ljudi žive u betonskim kovčezima,
sumorni, nabusiti i ljuti
i zbog toga, ujutru, pre polaska na posao ili školu,
umesto sendviča u ranac spakuju paklenu mašinu,
i stave je među maratonce,
iskušavajući njihovu odlučnost,
da bez obzira na smrtnu opasnost,
objave okupljenim građanima poruku Boga,
da je stiglo još jedno proleće
i ovog puta,
uprkos (i u inat) svemu.
Ana

уторак, 02. април 2013.

BESPREKORNO VITKO TELO


Besprekorno vitko telo
poželelo meče belo,
pa na santi vežba dugo
i čeka da dune jugo.
Od gladi mu telo bridi,
ali neće da se stidi,
kad turisti dođu s mora,
u obilazak Južnog pola.

Legendarno glatke noge,
poželele sve stonoge,
rešile da dlake skrate,
neće više da se pate.
Sele su u limuzinu
(jer vole samo ekskluzivu)
pa šoferu skresaše u lice :
"Vozi nas kod prvog brice!"

Napućene, sočne usne,
poželele četri guske.
Zadovoljstvo to je skupo,
pa im nije bilo glupo,
da bez trunke bruke, blama,
očerupaju svaka svog gusana.

Poželelo jedno prase,

da ga bujne grudi krase.
Hirurg reče :
"Nikad nećeš biti sretan,
sve dok ne budeš kompletan !
Nemoj da se bojiš noža,
debela je tvoja koža.
Moja stručnost nema mana,
moral mi je jača strana,
Hipokratu sam zavet dao
i nisam se pokajao.
Reci mi svog srca želje
i biće nakalemljene !
Da,
stvarno ste ružni,
al' niste valjda glupi,
 lepota može da se kupi !
 Štedite pare za crne dane,
za remont tela i zamenu glave."

Ana San Snova Milinović

RAP BALADA O PRINCEZI AVI KARABATIĆ

Ava je princeza
iz paralelnog sveta,
gde ljudima garderoba smeta.
Zato hodaju bosi i goli
i svako radi ono što voli.
U njenom carstvu,
običaji su drugi,
umesto da pričaju,
svako svakog ljubi.
Jezik im ne služi da oblikuje reči,
već da lizanjem ljubavne rane leči.
Rukama ne znaju ništa da rade,
sem da miluju, masiraju i glade,
a noge im služe,
 da se sa drugim nogama udruže
(njihove noge se ne boje da se sa drugim nogama spoje).
U našem svetu,
Ava pravi štetu.
Moralni i fini je hvataju za gušu,
jer ne shvataju njenu dinamičnu dušu.
A oni malo slabijeg morala,
pitaju se da li bi im dala,
da zavire u njenu,
paralelnu stvarnost,
i uvere se da li je sve fikcija ili realnost.
Ava se trudi da ne poludi,
nikad neće shvatiti naše ljudske ćudi :
"Stave te na presto,
pa u blato gurnu,
traže ludu zabavu,
pa te posle pljuju!
Klošari i dripci, mene ste našli
da budem sinonim vašoj truloj mašti !
Uslugu vam činim a vi samnom tako,
ako padnem i vi ćete,
al' boleće vas jako !
Kamera...ton....idemo ponovo...ruka ispod jorgana....
Za danas je dovoljno!"

Ana Scout Milinović
PRINCEZA AVA

уторак, 15. јануар 2013.

ANTIBAKTERIJSKA GRINJA


Te godine ,
u predizbornij kampanji ,
ministar je tužno ridao i busao se u grudi
na inprovizovanoj govornici ,
dok je mikrofonija cepala njegove rečenice
kao bronhitis upaljeno grlo ,
a vetar ih raznosio iznad glava okupljenih seljaka ,
sve do ciganskih čergi ,
koje su lenjo taljigale u susednom ataru.

"Od sada više neće biti čerupanja
debelih gusaka i gusana golim rukama ,
to je tako nehumano i primitivno !
Svako domaćinstvo dobiće po jednog androida
(rashodovanog ali remontovanog i dobro očuvanog)
sa likom Pamele A. ili Bred Pita
i inkubator za uzgoj antistatik perja ,
bez prašine , vašiju i govanaca od grinja ,
za udobno spavanje i bezbrižne snove krajnjih korisnika ."

Vođa čerge je besno pljunuo u prašinu
i opsovao nešto na ciganskom
što bi u simultanom prevodu bilo otprilike :
" Ma jebali vas vaši antibakterijski jastuci !"
A onda su pocepali đžakove u kojima su čuvali perje
brižljivo sakupljano cele godine ,
bahato ga razbacali po beskrajnoj ravnici ,
raširili krila i odleteli u nebo ,
ne osvrnuvši se ni jednom na gomilu ,
koja je frenetično aplaudirala
zgodnom ministru za ...privredu ... sport ...kulturu ... industrijalizaciju ...elektrifikaciju......?
Ili beše neki drugi resor ?
Ne razumem se ja u to .
Meni je sve To isto .

Ana


LjUBAV DO GROBA

4,7 miliona srednjovečnih žena, popilo je na eks
4,7 miliona čudotvornih tableta za mršavljenje
i u roku od 35 sekundi,
smršale su 47 miliona kilograma.

Ne gubeći vreme na nepotrebne formalnosti,
u njih se momentalno zaljubilo
4,7 miliona srednjovečnih muškaraca
i ponudilo im venčanje kao iz bajke,
pod uslovom da potpišu izjavu
da nisu alergične na botoks
i da nemaju fobiju od endoskopije.

Zatim je 3,9 miliona devojaka,
ubacilo u grudi 7,8 miliona silikonskih implanta
i po 1,5 kubika polimera u usne svaka
( što iznosi cirka 4,501.350 kubika polimera)
izazvavši time kolektivno oduševljenje 3,9 miliona mladića,
koji su nestrpljivo čekali samo taj trenutak,
da im izjave večnu ljubav
i obećaju vernost do groba.

Ostatak čovečanstva bio je
jadan,
bedan ,
 i patetičan,
gušeći se u bilijardama i trilijardama bora,
proširenih vena i kapilara,
naslagama masnih ćelija
i otromboljene kože.
U njih niko nije bio zaljubljen,
 ali , ima to i svoju dobru stranu . . .

Ana

BOŽE , DA LI JE VREME ?

Odjednom su crnkinje postale plavuše.
Odjednom su belkinje dobile debele napućene usne.
Odjednom su mršavicama porasle sise .
Odjednom su ludače i drolje postale modne ikone .
Odjednom su devojčice poželele da budu modne ikone , po cenu da postanu ludače i drolje .
Odjednom njihove mame i tate nisu imali ništa protiv toga .
Odjednom su babe postale devojke , a dede i pradede u kabrioletima i na jahtama najpoželjnije neženje .
Odjednom su devojke i mladići postali smoreni ko neke babe.
Odjednom su muškarci poželeli da postanu žene i postali su žene .
Odjednom su žene poželele da postanu muškarci i skoro da im je uspelo (sem jedne stvari...)
Odjednom su svi zajedno poželeli da  naprave paradu i proslave svoju metarmofozu .
Odjednom su ratnici koji koji su rođeni da budu vitezovi , postali huligani i teroristi .
Odjednom su tunjavci i ljigavci postali političari .
Odjednom su pedofili , nekrofili , podvodači i dileri postali interesna grupa (od neprocenjivog značaja) u političkim sferama).

ODJEDNOM SAM PRESTALA DA OSUĐUJEM BILO KOGA I BILO ŠTA .
BOŽE , DA LI TO ZNAČI DA SAM KONAČNO EVOLUIRALA ILI JE VREME DA UGRADIM SILIKONE ?

Ana San Snova Milinović

SVETA TAJNA BRAKA



Čovek sa puškom u ruci i psovkom na usnama
i žena sa zastavom u ruci i kletvom u očima,
spojeni svetom tajnom braka,
rodili su dečaka sa puškom i zastavom u rukama,
kletvom u očima
i psovkom na usnama.

U isto vreme,
samo na drugom mestu,
neki drugi čovek,
sa očajem u mislima i flašom u ruci
i neka druga žena,
sa beznađem u srcu i ekstazijem u venama,
spojeni svetom tajnom braka,
rodili su devojčicu
sa očajem u mislima,
beznađem u srcu,
flašom u ruci
i ekstazijem u venama.

Kada su odrasli,
dečak (sa zastavom i puškom u rukama, kletvom u očima i psovkom na usnama)
i devojčica (sa očajem u mislima, beznadjem u srcu, flašom u rukama i ekstazijem u venama )
sada već zreli ljudi,
sreli su se na jednom širokom bulevaru
neonskog megalopolisa
i spojeni svetom tajnom ljubavi
rodili su dete sa nuklearnim izomerima
umesto krvne plazme.

Voleli su ga beskrajno,
čuvali su ga savesno i nežno.
Bili su bezbrižni.
Ispunili su svoju sudbinu.

Ana San Snova Milinović



ŽVRLJOTINE (posvećeno malim zemunskim žvrljačima zidova)

Ljudi sa izgužvanim licima,
voze se u ižvrljanim autobusima.
Oni stanuju u nažvrljanim kućama
i imaju decu sa žvrljotinama u glavi.

Deca sa žvrljotinama u glavi
imaju tužne oči ali nikada ne plaču.
Njihove usne kažu : "Brate"
ali im srca kucaju na prazno.
Njihove ruke služe da love, grabe i kidaju plen na komade.

Deca sa žvrljotinama u glavi,
uglavnom služe kao inventar na stadionima,
topovsko meso u raznim ratovima
i podloga za asfalt u metropolama.

Oni imaju uplašene oči
(jer znaju šta ih čeka)
i tuđa lepota ih boli do kostiju,
nežnost im cepa vene,
ljubav im drobi dušu kao točkovi kamiona rasutu srču.

Oni reže na Mesec kao čopor izgladnelih pustinjskih pasa
i po nebu auto sprejom crtaju svoje inicijale,
u neveštom pokušaju da srebrnu svetlost utope
 u vrišteću boju svojih misli.

Bog nas gleda kroz njihove oči i pita :
"Šta ćete preduzeti ?"

Ana San Snova


REZIME


Vidim neka polja, šume, planinu
i nebo.
I neku travu na tim poljima.
I neko drveće u tim šumama.
I neke stene na tim planinama.
I jato ptica na crnom nebu.

I vidim bodljikavu žicu,
kojom su ljudi ogradili
travu od polja,
drveće od šume,
stenu od planine,
pticu od jata,
jato od neba,
nebo od Boga.

I gledaju me ti ljudi , preko te žice,
sa očima punim straha
(taj strah ih uzbuđuje kao milovanje žene)
i stavili su šlemove da se ne povrede
i pancire da ih ne zaboli
i snajpere da ne promaše.

I stoje tako
i stoje, stoje, stoje ...
I gledaju me,
gledaju, gledaju, gledaju ...
I mržnja, psovka i kletva njihova
raste, raste i raste čak do neba.
I popadaše ptice mrtve sa neba, od te mržnje.
I osetih u srcu svom tugu i bol kao od mača .
A tim ljudima,
iza tih žica,
ne bi ništa od te mržnje.
Kako to ?

Ana San Snova Milinović